детаљ слике: Фото: Алекса Стојковић

ПЕСМА ЈЕ ДОШЛА ПО МЕНЕ

Идите,

Спавајте

Са својим осмесима.

Покрићу вас кажипрстом десне

И палцем леве руке.

Ево Песма је дошла по мене.

Брже,

Мени се снови расплићу

У трећем оку,

Између ноћи и неонке.

Севају им очи закопчане у кошуљи...

Песма је дошла по мене.

Спокојно,

Утисните своје невиности

У меморијске јастуке.

Ја ћу да мушичарим

По површини ваших глава...

Јер Песма је дошла по мене.

Сновима,

Идите у калупе ваших тела

У које стају и мој, увек исти, сан и

Воз, непознат град и

Добро познате сузе.

Песма је дошла по мене...

Идите, идите...

Да изједем све сенке

И умесим сунце с Истока,

Да надође пре звона.

Ја ћу се смирити када поједем мрак.

Сад Песма је дошла по мене.

Оставите ме

Морам да се огледам

Напупела од свега

Па се породим пре зоре

Родим словима прозор у дан...

Ево Песма је дошла по мене.

Идите,

Нећете ништа пропустити.

Када сам бесловесна

Последња сам рупа на свирали...

Неупотребљива...

Слободно, вуците ме за језик,

Песма је дошла по мене.

Срећом...

Сутра ће и по вас доћи...

Оставите ме зато сада

Да се снађем у вашем сутра

Служила сам свима,

Сада служим самој себи...

И Песми што је дошла по мене.

Идите брже, спокојно

Сновима идите, идите...

Само идите, слободно.

Срећом, добро ћу бити.

Да ме зацели...

Само, Песма је дошла по мене.

Песникиња Дајана Петровић у сусрет песми Фото; Алекса Стојковић

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: